Blog

PET KORAKA DA ISTRAJETE U PROMENI I NIJEDAN NIJE MOTIVACIJA

Koliko ste puta čuli onu “Ma lako je tebi, ti si ________ (sposobna, snažna, samostalna, jaka, hrabra, imaš vremena, talenta, sreće, to ti od ruke ide, možeš planinu na leđima da nosiš, i dalje dodajte sami). Ja to nema šanse da uradim!”? Ja mnogo puta.

I skoro svaki put se prvo osvrnem oko sebe da proverim da mi neko ne stoji iza leđa kome su u stvari ove reči upućene. A kada shvatim da sam ja ta adresa, onda poželim da objasnim da nije baš sve to tako lagano kako možda na prvi pogled izgleda. U isto vreme, i sama znam ovo da pomislim i za druge i za sebe. I dok svako od nas nesumnjivo ima predispozicije koje mogu da nam život učine lakšim, pravi razlozi zašto u nečemu uspevamo su sasvim druge prirode. I kao što u prethodnom tekstu rekoh, nemaju veze sa motivacijom.

Zato ako već imate ideju šta je to što vam je potrebno ali nikako da se pokrenete ili istrajete, nastavite sa čitanjem, možda vam ovo moje iskustvo bude od pomoći.

“Vežbaj i sve dolazi” K. Pattabhi Jois

Prošlo je nešto više od mesec dana od kako sam rešila da ove godine konačno i ostvarim svoju novogodišnju odluku da svakoga dana ustanem bar sat vremena ranije. Drugi put ćemo o tome koje sam je tačno nove godine donela, u svakom slučaju, dugo me je žuljao hronični nedostatak vremena za sve što želim da uradim tokom dana. Posebno u miru započeta jutra. I kao što sam obećala, evo me sa uvidima šta sam to tačno radila da od nekoga, ko je celoga života za sebe mislio da nije osoba od ranih buđenja, postanem ranoranilac.

1. Nema malih i velikih ciljeva. Postoje samo ciljevi.

Naravno da moja odluka da ustajem ranije nije svrha sama po sebi i da sam je donela zbog neke šire slike, tj. ostvarenja nekog većeg cilja. Međutim, sve dok sam mislila o ranom ustajanju kao o sporednoj sitnici, ništa nisam uspevala da promenim. Tek kada sam rano ustajanje postavila kao nezavistan cilj sam po sebi, krenula sam i što je mnogo važno, ostala dosledna u toj promeni.

Kada iskrojite svoju viziju, vreme je da je ostavite po strani i posvetite se svakom pojedinačnom, malom koraku sa jednakom predanošću baš kao da je svaki od njih veliki, krajnji cilj.

2. Ako radite na rezultatima „na duge staze“ onda bolje počnite pre nego kasnije. I ovo nije citat iz Alana Forda.

Pre nego kažete, dobro Kolumbo i otklikćete dalje, verujte mi da je ovo najčešća zamka u koju upadnemo. U potrebi da obezbedimo instant, trenutna, svakodnevna ili neophodna rešenja, sve ono što ne daje rezultate istog trenutka, težimo da ostavimo za kasnije, jednog dana kada bude prilike, onda kada budemo spremni, ili za nikad. Tako te neke naše ciljeve za koje znamo da je potrebno malo duže vreme da bi dali rezultate, stalno ćuškajući po strani, u stvari pretvaramo u puste želje i maštarenja. Čim sam ovo osvestila, rana buđenja su se probila u vrh mojih prioriteta.

Budite spremni da se odreknete trenutnog zadovoljstva, zarad većih rezultata na dugi rok.

3. U svakom trenutku donosimo odluku da se približimo ili odaljimo od cilja

Jutro je. Zvoni alarm. Da pritisnem snooze ili da ustanem? Šta je sledeće? Da pogledam u telefon, odem pod tuš ili uradim vežbe? Ili nešto četvrto?

Toliko dugo sam donosila iste mikro odluke, istim redosledom, svakoga jutra, da su i pre nego što sam toga postala svesna, prerasle u pravi jutarnji ritual. U naviku. Da pritisnem snooze. I vratim se u krevet na još pet. I možda još nekoliko puta po pet minuta.

Prepoznajte mikro odluke koje svakodnevno donosite i menjajte ih ako je potrebno. Postajemo odlični u svemu što ponavljamo svakoga dana, zato je važno da to bude ono što želimo da razvijamo kod sebe.

4. „Ma lako je tebi, ti si ____________ „

Hajde malo da se igramo. Smestite se udobno, zatvorite oči i zamislite da ste svoj cilj već ostvarili. Da li biste otišli na kafu sa tim svojim budućim ja? Kakav je osećaj sada kada ste ostvarili cilj?

Kako biste opisali sebe sada kada ste ostvarili svoj cilj?

Kako izgleda jedan vaš prosečan dan sada? Šta tačno radite od kada ustanete dok ne odete na spavanje?

Kakve odluke donosite? Kakve tačno navike imate?

Ne govorimo i ne pomišljamo mi ono “Ma lako je tebi….” tek tako. Dobro mi svi znamo da su za promene i uspehe potrebna određena ponašanja. Samo često nismo spremni na onaj korak pod dva koji zvuči kao citat iz stripa, jer mislimo da mi to nešto ne možemo ili nismo dovoljno.

Baš kao što sam ja, sve dok sam mislila da sam genetski kodirana da spavam dugo (!), da pripadam tipu “sove”, imam niži krvni pritisak i #koznakolikojošizgovoramogudanađem, pritiskala snooze i odustajala od promene, čak i kada bih je započela. Onog trenutka kada sam razbila ta svoja uverenja i prihvatila da mogu da budem vredni ranoranilac, počela sam bez problema da ustajem rano. Svakoga jutra.

Navike nam na određen način govore ono što verujemo da jesmo. Promenom svojih sputavajućih uverenja, lako možemo da promenimo neželjene navike ili ponašanja.  

5. Prava snaga volje je zapravo snažan osećaj poverenja da možemo i umemo da se za sebe staramo na najbolji mogući način

Zato je presudno da osvestimo neprekidan dijalog koji se u nama odvija na nivou misli, emocija, stanja i fizičkih senzacija. Da razumemo da možemo da biramo reči koje sebi govorimo i misli koje želimo ili ne želimo da mislimo. Da čujemo poruke koje nam svakodnevno šalje naše telo koje će nam uvek signalizirati baš ono što nam je potrebno da nas pokrene na akciju. Nekada se takvi signali poklapaju sa našim mislima, emocijama i stanjima i tada osećamo ono što zovemo motivacijom. Ali, nekada je potrebno da sami sebe, poput dobrog roditelja, nateramo da učinimo nešto što nam se u tom trenutku baš i ne radi a što je za nas dugoročno dobro. Da prevarimo um koji iz nekog starog, više i nepostojećeg razloga, kao pokvarenu ploču vrti komandu “vratiti u sigurnost toplog jorgana i zaštititi po svaku cenu od potpune propasti”.

Jer naš podsvesni um je čudna zverka, koja radi onako kako on misli da je najbolje a ne kako mi mislimo da bi trebalo. Kao pravi zaštitnik, svoj posao da opstanemo u životu shvata veoma ozbiljno. Obožava poznate, izvesne, sigurne situacije. Zato nas nikada neće radosno izvući iz sigurnosti toplog jorgana u hladno i mračno jutro, osim ako ne izgradimo novi odnos sa svojim umom.

Jednom kada iskusi sve blagodeti dobro donete odluke, naš um će poslušno da ih odobrava svaki sledeći put. Stvorićemo most dubokog poverenja i biti sigurni da su odluke koje donosimo dobre za nas. Poverenje u više puta ponovljeno iskustvo, lakše nego što mislimo, stvara novu naviku.

I na kraju, samo krenite. Radite. Ne čekajte motivaciju. Povoljan ili poseban trenutak. Samo odlučite da sutradan ujutru umesto da pritisnete snooze, telefon ostavite u drugoj sobi. Ili jednostavno ustanite. Promenite redosled radnji koje ponavljate svakoga jutra. Kreirajte nove koje vam donose više uživanja i radosti, ma kako male bile. Za mene je to moje jutro na prostirci i u tišini.

Autor teksta i fotografije

Jelena Malenović, sertifikovani instruktor joge i NLP master

 

PET KORAKA DA ISTRAJETE U PROMENI I NIJEDAN NIJE MOTIVACIJA

Related Posts